UPOREDNI GUBICI PRI JEDNOFAZNOM I VIŠEFAZNOM SREĐIVANJU LETINE OZIME PŠENICE
DOI:
https://doi.org/10.54652/rsf.1953.v2.i2-3.325Sažetak
Naša zemlja pretstavlja objekat gde se mogu posmatrati razni načini žetvenih i vršidbenih radova, počev od najprimitivnijih-(ručna žetva srpom, ručna vršidba — mlatilima, vršidba stokom), pa preko savremenijih i polumehanizovanih (kombinovana kosačica, rukovedačica, vezačica, stacionarna vršalica) do najsavršenijih i potpuno mehanizovanih (kombinovana žetva i vršidba samokretnim žitnim kombajnima). Nesumnjivo je da su razni uslovi u pojedinim krajevima naše zemlje, a u prvom redu prirodni i ekonomski, kao i stepen razvoja poljoprivrednog mašinstva i nauke uopšte, dali i daju glavno obeležje žetvenih i vršidbenih radova u pojedinim krajevima. Za našu zemlju karakteristično je da se dvofazni, potpuno rnehanizovani način sređivanja letine strnih žita ne prlmenjuje (prva faza — žetva vindrouerom, ostavljanje požnjevenog useva u »otkosu« — dok mu se vlažnost ne smanji do granice koja omogućuje vršidbu kombajnom; druga faza — vršidba kombajnom čiji je heder — za razliku od običnog tipa — snabdeven pik-ap aparatom za prikupljanje useva iz »otkosa« u pokretu).
Problem jedno —, dvo — i višefaznog sređivanja letine poljoprivrednih kultura uopšte, pa i ove koja se obrađuje u ovom radu, može se posmatrati i rešavati na razne načine i sa raznih gledišta. Mi smo se ograničili na određivanje gubitaka u zrnu pri direktno kombinovanoj žetvi i vršidbi, upotrebom samokretnog žitnog kombajna kao jednog od pretstavnika najvećih i najmodernijih dostignuća u tehnici mašina za žetvu i vršidbu, s tim da ih uporedimo s gubicima koji se javljaju pri odvojenoj žetvi i vršidbi iste kulture u više faza, upotrebljavajući za prvu fazu ili žetvu srp, odnosno kosu, rukovedačicu i vezačicu, a za završnu fazu ili vršidbu — stacionarnu složenu vršalicu. Time smo obuhvatili najvažnije i najmasovnije načine sređivanja letine ozime pšenice u našoj poljoprivrednoj praksi. Pri tome nam je glavni cilj bio da praksi pružimo podatke o tome koji glavni faktori (vrste gubitaka) utiču na veličinu ostvarenog (magacinskog) prinosa pri žetvi i vršidbi, kao i da na osnovu toga ukažemo na glavne puteve u borbi za postizanje stoprocentnog pribiranja prinosa našeg najvažnijeg ozimog žita. Shodno ovome, ogledom je trebalo ustanoviti kvalitativne pokazatelje
rada upotrebljenog kombajna, s jedne strane, takve iste pokazatelje za vezačicu, rukovedačicu, kosu, srp i stacionarnu vršalicu, s druge strane, i utvrditi kako utiču na veličinu gubitaka u zrnu oni faktori koji se javljaju, samo kod odvojene žetve i vršidbe, dok su kod kombinovane žetve i vršidbe eliminisani. Ovđe na prvom mestu dolaze gubici koji se javljaju kao posledica ručnog ili mašinskog formiranja i vezivanja snopova, njihovog slaganja u krstine i, najzad, gubici u međufazi od žetve do vršidbe.
References
Anfiilovjev A:, Voprosy i'-azdaTnoj uborki zernovyh kul’itur v Sibir. Social is tičeskoe sel’skoe hozjajstvo, № 5, 1949,
»Allis-Chalmers All Crop >60«, Combine Harvester«, Farm Mechanization, Vol. Ill, № 28, London, 1951.
Bosanac E., »Gubitak i lom 2rna kod vršalice s uzdužnim ulaganjem žita«, Arhiv Min. polojprivrede, god. IV, sv. 9, Beograd, 1937.
Brownlee Davidson J., »Agricultural Machinery«, p. 202, New York, 1931, (Third Printing, London, 1944).
Capek D.s »Poravnavanje zemljišta«, »Vojvođanski poljoprivrednik«, Br.16, Novi Sad, 1950. -
»Combine Harvester Service — The Massey-Harris № 726«, Farm Mechanization, Vol. I, № 3, London, 1949.
Harris Pearson Smith, »Fax'm Machinery and Equipment«, p.349, New York and London, 1937.
Kaparulin K. N., Turbin, B. G, Serskohozjajstvenye maâiny. Ogiz-SePhozgiz, Moskva, 1946.
Kogan E., Sistema masyn dlja uborki zernovyh kultur v stepnyh rejonah sev. Kavkazi i SSSR, Socialističeskoe sePskoe hozjajstvo, № 9, Moskva 1949.
Letošmev M. N., SePskohozjajstvenye masiny, SePhozgiz, Moskva 1936.
Lomejko S., »Dozrevanje zrna ozime pšenice posle žetve«, Arhiv Minpoljoprivrede, god. IV, sv. 8, Beograd, 1937.
Nikitenko I., O isrokah i siposobah uborki zernovyh kuPtur. Socialist češkoe sel’skoe hozjajstvo, № 5, Moskva, 1948.
Nikitenko I. T., UniversaPnaja žatvenaja mašiina, Sel’hozmašina, № 2, Moskva, 1949.
Polevickdj K. K., SePhozjajstvenye masiny i orudija, Ogiz-SePhozgiz, Moskva, 1946.
Setting Up Instructions and Service Manual for the Massey-Harris Self Propelled Clipper Combine, Racine, Wisconsin, U. S. A.
»The International B-64 Combine Harvester«, Farm Mechanization, Vol. IV, №44, London, 1952/
»The Massey Harris 750 Combine Harvester«, Farm Mechanization, Vol. IV, № 42, London, 1952.
»The M. M. 69 Combine Harvester«, Farm Mechanization, Vol. II, № 16, London, 1950.
»The New Marshall Model 626 Combine Harvester«, Farm Mechanization, Vol. IV, № 36, London, 1952.
W. F. W., S. N., »Moisture Content of Combine Harvested Grain«, Agricultural Engineering Record, Vol. 2, № 7, London, 1949.
W. H. C., »Combine Harvester Design«, Agricultural Engineering Record, Vol. 2, № 6, London, 1948-49.
