PRILOG POZNAVANJU SORTIMENTA PODLOGA U VINOGRADARSTVU HERCEGOVINE
DOI:
https://doi.org/10.54652/rsf.1954.v3.i4-5.338Sažetak
Najkrupnija greška koju može vinogradar da počini prigodom podizanja novog vinograda na amerikanskim podlogama jest loš izbor podloga.
Od pravilnog izbora podloga zavisi ne samo stalna rodnost, količina i kakvoća proizvoda, nego i dugotrajnost života posađene loze. Prema tome, pravilan ili nepravilan izbor podloge za određeno zemljište, u određenom klimatu, sa određenim ekonomskim ciljevima proizvodnje, od presudnog je značaja za vinogradare koji podižu ili obnavljaju vinograde.
Budući da je loza vrlo skupa, višegodišnja i intenzivna kultura, potrebno je temeljito razmisliti kako pristupiti izboru najprikladnijih podloga u pretstojećoj drugoj obnovi vinograda u Hercegovini, naročito zato što ni do danas nismo zaboravili na teške posljedice pogrešno izabrane podloge Aramon X Rupestris Ganzin br. 1 prilikom prve obnove vinograda u Dalmaciji i Hercegovini (1) niti smo se od njih oporavili.
References
Gračanin М.: Da li je propadanje loze na podlozi Aramon X Rupestris Ganzin 1 edafskl uvjetovano?
Ravaz L,: Les vignes americaines, Port-greffes et producteurs directs, Paris et Montpellier 1902
Branas J. — B ernon G. — Levadoux J.: Elements de viticulculture generale, Montpellier, 1946. .
Oliviero Olivieri; Vitigni porta-innesti amerîcani, Milano, 1936.
Turković Z.: Podloge vinove loze, Polj. Nakladni Zavod, Zagreb 1951.
Siebenunddreissigste Denkschrift über die Bekämpfung der Reblaus 1015—1923. und 1924. Bearbeitet in der Biologischen Reichsanstalt Berlin, 1925.
Cosmo J. — Pieri G.; Ampelopatia da non trascurare. La degenera zione infettiva, pag. 39, No. 2 febbraio, Conegliano, 1966,
Mateković S.: O razvoju upotrebe američkih podloga u vinogradarstvu Vojvodine. Vojvođanski poljoprivrednik, god. IV. br. 9, Novi Sad 1948.
Šupica М.: Izbor podloga za sadnju naših vinograda u Bosni i Hercegovini. Poljoprivredni Pregled br. 5 Sarajevo, 1964.
Šupica М.: Koja je podloga najbolja u vinogradarstvu? Poljoprivredni Pregled br. 2, Sarajevo, 1962,
Čečuk S.: Propadanje vinograda. (Slike: slabi afinitet) Primorski zadrugar br. 3. Split, 1939.
Ožanić S.; Nekojo iskustva o amerikanskoj lozi, Zadar, 1907.
Kavić Lj.; Istraživanje tla i svojstva loze za potrebe našeg vinogradarstva (Amipelopedološka kartiranja) Gospodarski Glasnik br. 6—7, Zagreb, 1944.
Galet F : Le dosage du caicake actif et l'aippretiation du pouvoir clorosant des sols. Progres agricole et viticole, Novembre 1951 Montpellier.
Mader J.: Die Sortenwahl der Amerikanerreben bei Herstellung der Weingärten, Handbuch des Weinbaues, Berlin 1923.
Ravaz L.: Porte-greffes resistant au salant (Prog. Agr. et Viticole, 1923—2, 1927-2, 1927-2) Montpellier.
Boubals D. — Huglin P.: Un deperissement de la vigne en relation avec la secheresse, Montpellier, 1950.
Ravez L.: Les porte-greffes des terrains humides; Progrès agricole et viticole, 1922—2; Montpellier.
Nedelčev N.: Ampelografija, Sofija, 1938.
Compte Rendu: Degenerescence infectieuse de la vigne. Session Officielle Pleniere du Comite de L. O.l. V. Paris, Septembre 1954.
Galet P.: Precis D'Ampelographie Pratique, Montpellier 1952.
Jelaska M.; Osnovi vinogradarstva na Primorju, Zagreb, 1964,
Вulletin de l’office International du Vin, Paris, février 1955.
