PRILOG POZNAVANJU INTENZITETA PRIRASTA PRASADI VELIKE BELE ENGLESKE SVINJE U DOBA SISANJA
DOI:
https://doi.org/10.54652/rsf.1953.v2.i2-3.319Sažetak
Po desetogodišnjem orijentacionom programu unapređenja stočarstva bele ranostasne svinje treba da se gaje u svim oblastima FNR Jugoslavije: nizinskim, brdskim, planinskim i primorskim. Odavno se bele svinje gaje u Sloveniji, Dalmaciji, Crnoj Gori, dok se u Bosni i Hercegovini ređe sretaju. Svinjarstvo je uopšte u NR Bosni i Hercegovini slabo razvijeno i brojno i kvalitativno. Glavni je razlog ovoj zaostalosti, što se pod turskom i austriskom upravom, kao i u staroj Jugoslaviji, iz verskih i političkih motiva, nije radilo na podizanju svinjarstva. Danas ne postoje ovi razlozi i narodne vlasti treba da sistematski i po utvrđenom planu potpomažu i usmeravaju
razvitak svinjarstva. Besumnje, biće velikih poteškoća u podizanju i unapređenju svinjarstva u Bosni i Hercegovini, pogotovo u tome da se uvedu i održe kulturne rase, kao što su bele engleske svinje, Za ovu granu stočarstva narod nema tradicije, ishrana svinja je nepravilna, a higijenske prilike, i način držanja i nega primitivni!.
Poznato je staro mišljenje obazrivih stočara, da se u prilikama loše ishrane i nege ne mogu održati kulturne rase stoke, te se iz toga izvodi zaključak da treba držati proste, domaće rase, a strane uvoditi oprezno i postepeno, sa stvaranjem boljih životnih uslova, koje one zahtevaju. To znači još neodređeno vreme čekati na takve uslove za uvođenje kulturnih rasa svinja u Bosnu i Hercegovinu. Međutim, mi imamo vlastitih iskustava da se bolji uslovi mogu stvarati naporedo sa uvođenjem kulturnih rasa. Naprimer, kada su prve engleske bele svinje uvezene u Crnu Goru (narod im je dao ime puliješke svinje), one nisu došle u naročito povoljne uslove
nege, ishrane i smeštaja, a ipak su se održale i vremenom su ukrštanjem s domaćom prostom svinjom stvorile tip bele ranostasne svinje. Bela svinja u Crnoj Gori dobro se aklimatizovala i potisnula je autohtonu svinju. Ona se odlikuje znatnom plodnošću i visokom produkcijom kvalitetne slanine i mesa.
U doba kada se preporučuje uvođenje engleskih belih svinja u NR Bosnu i Hercegovinu, smatramo da je potrebno, između ostalog, da se ustanovi, kako se one ipnilagođavaju novim uslovima i kako se razvija njihov podmladak. Od brzine razvitka prasadi zavisi dalji uspeh u gajenju svinja. Svakako je veliki manjak ovih ispitivanja što se radilo s malim brojem prasadi. Ipak se nadamo da će i ovi skromni podaci poslužiti gajačima kao orijentacija i kontrola ličnih uspeha.
References
Belić J. O intenzitetu porasta prasadi lasaste manguliçe, Godišnjak Poljoprivrednog fakulteta, 117—157, Beograd, 1949.
Brinzej M. P-rilog poznavanju lasaste mangulice, Poljoprivredna znanstvena smotra, sv. 12, 69—115, Zagreb, 1950,
Ilančić D. O plodnosti zadružnih benkšina u Pivnicama, Veterinarski arhiv, knjiga 11 sv. 10, 425—433, Zagreb 1941.
Kodinec G. Veličina legla u odnosu na broj živo i mrtvo oprašene prasadi od krmača bijele engleske svinje, Vet. arh. XX sv. 1, 29—40, Zagreb 1950.
Kodinec G. Klasifikacija rasplodnih krmača s obzirom na dojnost, Vet. arh. knjiga 9, sv. 2, 80—103, Zagreb 1939.
Kfizeneckÿ J. Die Unabhängigkeit des durchshnittlichen Ferkelge-wichites von der Wurfnummer, Zeitschrift für Tierzüchtung und Züchtungs-biologie, 50 Band, 208—225, Berlin 1941.
KriženeckJ J. Untersuchungen über den Einfluss des Alters beim ersten Wurf auf die Fruchtbarkeit der Sauen, Zeitschrift für Tierzüchtung
und Züchtungsbiologie, 52 Band, 209—229, Berlin 1941.
Lalević D. Razvitak telesne težine prasadi svinje resavke, Stočarstvo br. 2, 82—86, Zagreb 1952.
Lalević, D. Porast težine prasadi svinje moravke u periodu sisanja,.Arhiv za polj. nauke, God. V, sv. 8, 139—146, Beograd 1952.
Ogrizek A. Prinos poznavanju razvoja turopoljske prasadi, Polj. znanstvena smotra sv. 4, 44—67, Zagreb, 1941.
U Romić St, Prilog poznavanju nekih fizioloških i gospodarskih svojstava bijele mangulice, Vet. arh. XIII-6, 199—248, Zagreb 1943.
Schmidt J. Züchtung, Ernährung und Haltung der landw. Haustiere, P. Parey, Berlin 1945.
Schmidt J, Lau precht E., ßtaubesand H. Untersuchungen überdie Vererbung der Trächtigkeitsdauer, des Geburtsgewichtes und der Zitzenanzahl beim Schwein, Zeitschrift für Züchtung, Band XXXVI, 55—100,. Berlin 1936.
Sntith W. Pork Production, MacMillan Comp. New York 1950.
Tavîar A. Biometrika u poljoprivredi, Zagreb 1946.
Z o r n W. Schweinezucht, IV Aull. Stuttgart, 1949.
