NEPRAVILNA PRIMENA METODA NAJMANJIH KVADRATA PRI ODREĐIVANJU VISINSKE KRIVE SASTOJINE

Autor(i)

  • Božo Popović Šumarski fakultet Univerziteta u Sarajevu

DOI:

https://doi.org/10.54652/rsf.1956.v4.i1.389

Sažetak

Prilična jednostavnost kod izračunavanja čini da parabolički trend bude najčešće u upotrebi pri određivanjiu visinske krive date sastojine. Ovome svakako doprinosi i činjenica da je parabolički trend široko poznat među stručnjacima, jer ima veoma raznostranu рrimjenu, a ne zahtijeva velika računska sredstva. I pored toga što su date mnoge druge formule za visinsku krivu, od kojih neke više odgovaraju prirodnom obliku visinske krive i imaju više opravdanja s naučnog stanovišta, ipak parabolički trend ostaje stalno u upotrebi u naučnim radovima, zbog svoje praktičnosti i poznatosti.

References

J. W. Ker and J. H. G.: Smith: Advantages of the Parabolic Exprèssion of Height-Diameter Relationships, The Forestry Chronicle, Sept. 1955, Vol. 31, № 3, pp. 236—246 Research Paper Њ 10, Faculty of Forestry, University of Britsh Columbia.

I. Mihajlov: Korištenje na metodot na najmalite kvadrati pri sostavuvanje na ednovlezeni masovi tablici, Godišen zbornik na Zemjodelsko-

šumarskiot fakultet — Skopje, Šumarstvo, III, 1951, str. 3—59.

D. Todorović: Analitička pretstava rašćenja, Godišen zbornik na zemj.-šum. fakultet Skopje, VI—VII, 1955, str, 15—194.

Grundnetr-Schwappach; Massentafein zur Bestimung des Holzgehaltes stehender Waldbäume und Waldbestände (X Auf!. 1952, Paul Parey, Berlin—Hamburg).

Downloads

Objavljeno

01. 12. 1956.

How to Cite

Popović, B. (1956). NEPRAVILNA PRIMENA METODA NAJMANJIH KVADRATA PRI ODREĐIVANJU VISINSKE KRIVE SASTOJINE. Radovi Šumarskog Fakulteta Univerziteta U Sarajevu, 4(1), 161–175. https://doi.org/10.54652/rsf.1956.v4.i1.389