NEPOSREDNO I NAKNADNO UTVRĐIVANJE DEBLJINSKOG RASPOREDA SASTOJINE

Abstract

Kada se utvrđuje debljinski prirast stabala jedne sastojine bušenjem priraštajnim svrdlom, tada možemo da utČdimo raspored stabala sastojine (po prečnicima) i da iz veličine prirasta za određeni broj godina rekonstruišemo kakav je bio raspored pre tog vremenskog perioda. Pri tome ponekad iskrsavaju dva problema:

1)Ako se prečnik stabla meri sa određenom tačnošću (recimo 5 mm) da Uvredi meri ti njegov prirast sa većom tačnošću (recimo ±1 mm)

2)Ako smo već izvršili klasiranje stabala po prečnicima sa sadašnjim stanjem i našli prosečni debljinski prirast u pojedinim klasama, kako iz tih podataka možemo rekonstruisati kakav je bio raspored po klasama pre određenog broja godina? Svrha ovog rada je da da odgovor na ta dva pitanja. I Nesumnjivo je da je upoređenje sadašnjeg i pređašnjeg stanja sastojine (u pogledu debljine stabala) sigurnije ako kod svakog stabla uzmemo uporedo njegovu sadašnju debljinu i debljinu pre određenog broja godina pa izvršimo posebno Masiranje sastojine u sadašnjem i prethodnom stanju. Ako pri tome merimo i prečnik i njegov prirast sa istom tačnošću (radi konkretnosti uzmimo da vršimo zaokruživanje na ćele santimetre - kako se obično radi) tada ćemo dobiti u sadašnjem stanju sastojine jedan raspored, a u prethodnom stanju drugi raspored. Ako pak pritom merimo prirast sa većom tačnošću, da li će se dobiti drukčiji (nesumnjivo tačniji) raspored ili će se možda ta preciznost izgubiti u zaokruživanju prečnika na 1 cm? Posmatrano izolovano, mnogi milimetri prirasta će se pri zaokruživanju izgubiti, ali će zato drugi prouzrokovati smanjenje deČ bij ine za 1 cm, pa možda i prelaz stabala iz jedne klase u drugu. Kakav će biti krajnji efekat, tj. da li se u proseku može osetiti uticaj povećane preciznosti u merenju prirasta?