ZIMSKA TRANSPIRACIJA SMRČE NA IGMANU
DOI:
https://doi.org/10.54652/rsf.1957.v2.i2.391Sažetak
Istraživanja koja je izvršio L. Ivanov pokazala su da intenzitet zimske transpiracije pojedinih vrsta drveća stoji u obrnutom odnosu sa njihovom sposobnošću raspi’ostiranja na sever. Čitav niz merenja pomenutog autora potvrdio je, uz malo izuzetaka, da različite vrste istog roda, ili različitih rodova, transpirišu zimi, uglavnom, utoliko jače ukoliko im je rasprostranjen je južnije. U vezi Maksimovljeve pretpostavke o uzrocima otpornosti biljaka prema mrazu, taj odnos između intenziteta zimske transpiracije i širinskog rasprostranjenja neke vrste izraz je manje ili veće sposobnosti protoplazme da zadržava vodu, što biljku čini u manjem ili većem stepenu otpornom prema smrzavanju, od čega zavisi severna granica njenog areala. U okviru istraživanja fizioloških osobina glavnih vrsta drveća na Igmanu vršio sam krajem januara 1955 i 1956 godine merenja zimske transpiracije belog bora, jele, smrče, bukve i javora u nekoliko serija.
References
Gligić V.: O zimskoj transpiraciji. Narodni šumar, Sarajevo, 1955, 1.
Iwanoff L.: Uber die Transpiration der Holzgewachse im Winter, Ber. d. d. bot. Ges., Bd. 42, 1924.
Katzer F.: Karst und Karsthydrographie, Sarajevo, 1909.
Maximow N. A.: The plant in relation to water, London, 1929.
Walter H.: Die Hydratur der Pflanze, Jena, 1931.
