Potkornjaci na jeli
Sažetak
Sume četinara veoma su ugrožene od mnogih štetnih insekata, a među ovima, u našim bosansko-hercegovačkim četinarskim i mješovitim prirodnim šumama prebornog tipa i gospodarenja, potkomjaci su veoma značajan faktor koji često ugrožava veće površine tih šuma. Najštetniji potkomjaci kod nas pripadaju u prvom redu grupi smrčevih pa onda jelovih potkornjaka, s obzirom na rasprostranjenost ovih vrsta kod nas, iako se potkomjaci borova također mogu u izvjesnim područjima javiti kao štetočine od velikog privrednog značaja. Jelove, šume, a naročito mješovite sa bukvom, prekrivaju najveće površine naših četinarskih rejona, te u Bosni i Hercegovini, prema novijim podacima, drvna masa jelovih šuma iznosi oko 60,000.000 m3, što znači da je dvostruko veća od mase smrčevih šuma. Među mnogobrojnim prirodnim uzročnicima koji aktivno učestvuju u smanjenju drvnog fonda jelovih šuma nalazi se čitav niz štetnih insekata, primarnih i sekundarnih štetočina kao i neki uzročnici bolesti. Mednjača — Armillaria mellea, rak jele — Melampsorella caryophyllacearum i drugi uzročnici bolesti često su primarni biotski faktori fiziološkog slabljenja jelovih stabala, koja potom stradavaju od potkornjaka, surlaša i drugih tzv. sekundarno štetnih insekata. Kako su mnoga pitanja iz problema potkornjaka na jeli, naročite ona ekološka, još prilično nejasna, bilo je sasvim opravdano da se u okviru istraživačkih zadataka, financiranih od strane Fakultetskog šumskog oglednog dobra »Igman«, obradi i tema »Potkomjaci na jeli«. Terenska obrada ove teme otpočela je 1960. godine i trajala je 3 godine, to jest zaključno sa 1962. godinom.
References
Escherich, K.: Die Forstinsekten Mitteleuropas, Bd. II, Berlin 1923.
Fitze, K.: Prezimiljavan je malog jelovog potkomjaka (Cryphalus piceae Rtz.), Sarajevo 1953.
Fukarek, P.: Die Tannen und die Tannenwälder der Balkanhalbinsel. Schweiz. Zeitschrift für Forstwesen, Nr. 9/10, 1964.
Georgijević, E.: O utlcaju nadmorske visine i ekspozicije na pojavu Ips typographus L. Radovi Šumarskog fak. i Instituta za šumarstvo u Sarajevu. VII br. 7, Sarajevo 1962.
Georgijević, E.: Entomofauna Igmana (I prilog), Sarajevo 1965. (In stitut za šumarstvo u Sarajevu, rukopis pripremljen za štampu).
Hierholzer, O.: Die Massenvermehrung der krummzähnigen Tan nenborkenkäfer in Würtemberg-Hohenzollern von 1947—1950. Publikacija: Die grosse Borkenkäferkalamität in Südwestdeutschland 1944—1951 Ulm 1954.
Kovačević, Ž.: Primijenjena entomologija, knjiga III. Zagreb 1956.
Maksymov, J.: Untersuchungen über den krummzähnigen Weisstan nenborkenkäfer Ips curvidens Germ, während seiner Massenvermehrung 1947—49 in der Schweiz. Zürich 1950.
Merker, E.: Die ökologischen Ursachen der Massetnwermehrung des grossen Fichtenborkenkäfers in Südwestdeutschland. Freiburg 1957.
Pfeffer, A.: Lesnicka Zoologie. Praha 1954.
Schwerdtfeger, F.: Die Waldkrankheiten. Hamburg-Berlin 1955.
Schwerdtfeger, F.: Oekologie der Tiere. Aut-ökologie. HamburgBerlin 1963.
Wigglesworth, V. B.: Physiologie der Insekten. Basel-Stuttgart 1955.
Živojinović, S.: Zaštita šuma, Beograd 1958.
