PRAŠUMA PERUĆICA i NJENA VEGETACIJA
DOI:
https://doi.org/10.54652/rsf.1958.v6.i3.399Sažetak
Još prije nego što je donesena zakonska odredba kojom se nekoliko sastojinskih odjeljenja u slivu potoka Peručice, gospodarske jedinice »Zelengora-Maglić«, izdvaja u integralni rezervat određen za naučna istraživanja, otkrili su šumari ovu jedinstvenu, gotovo sa svih strana zatvorenu dolinu u kojoj se pruža jedna od najljepših prašuma u Bosni i Hercegovini. Bili su to šumari »taksatori« koji su 1938 i 1939 godine izrađivali uređajni elaborat ovog područja i naišli u njemu na prekrasne sastojine jele, bukve i smrče u kojima se drvna masa penjala i do 1000 m3 po hektaru, a pojedina stabla dostizala i preko 50 uietara u visinu. Ne samo ta drvna masa po jedinici površine, te visine stabala kakve pokazuju još samo četinari Sjeverne Amerike, nego i same sastojine koje po svojoj ljepoti i sastavu nisu imale premca u Bosni i Hercegovini, davali su ovoj prašumi posebnu vrijednost. To su bili glavni i osnovni razlozi da se već i ranije pomišljalo na izdvajanje ovog prašumskog rezervata kakvog još malo gdje ima u Evropi. Zahvaljujući zalaganju jedne grupe šumara, danas je ovaj prašumski predjel zaista i izdvojen u zatvoren rezervat koji treba da stoji izvan svakog iskorišćavanja (pa čak i izvan tzv. »iskorišćavanja slučajnih užitaka«), te da služi samo naučnim istraživanjima.
References
Cvijić J.: Glacijalne i morfološke studije u planinama Bosne, Hercegovine i Crne Gore. Glasnik Srpske Akademije, LVII Prvi razred 21, Beograd 1899.
Vemić M.: O klimi Bosne i Hercegovine. III Kongres geografa Jugoslavije, Sarajevo 1954.
Moscheles J.: Das Klima von Bosnien und Hercegowina, Sarajevo, 1918.
Vujević P.: Prodiranje morskih uticaja u unutrašnjost Jugoslavije. III Kongres geografa Jugoslavije, Sarajevo, 1954.
Boue A.: La Turquie džEurope Tome I., Pariš, 1840
BIau O.; Ausfluge in Bosnien. Zeitschrift der Gesellsch. f. Erdkunde V., Berlin, 1867.
Beck-Mannagett.a G.: Flora von Siidbosnien und der angrenzenden HerzegoviČina. Annalen d. K. k. Hofmuseums, Wien, 1886—1889.
Beck-Mannagetta G.: Die Vegetationsverhaltnisse der illyrischen Lander. Leipzig, 1901.
Beck-Mannagetta G.: Flora Bosne, Flercegovine i Novopazarskog sandžaka. Glasnik zemljaskog muzeja, 1903—1927.
Beck-Mannagetta G.: Aus den Hochgebirgen Bosniens und dar Herzegowina. Oesterr. Touristen Zeitung XIX Wien 1899, Nr. Pp. 277—282 Adamović L.: Naknadno k flori južne Bosne i Hercegovine, Glasnik Zemaljskog muzeja u BiH I, 1887. Pp. 44-50.
Baldacci A.:Risultati botanici o fitogeografici delle due Missioni scientifiche italiane del 1902 e 1903 nel Montenegro (Nota priliminare).
BaldacciA.;Resultati botanici e fitogeografici delle due Missioni scientifiche italiane del 1904, Rendic. Sess. R. Acad. d. Scinze d. di Bologna, 1904, Pp. 3—10.
Kayse K.: Zur Pflanzengeographie von Westmontenegro, Zeitschrift der Gesellschaft fiir Erdkunde, Berlin 1930, Pp. 132—141.
Bošnjak K.: Prilog poznavanju durmitorske vegetacije »Acta Botanica«, X., Zagreb, 1935
Muravjev N. A.: K poznaniju vegetacii i flori vdol rjeki Drini ot r. Pivi do r. Lima. Zapiski ruskovo naučnovo Instituta v Belgrade V. 12 Beograd, 1935.
Rohlena J.; Conspectus Florae Montenegrinae »Preslia« XX—XX. Praha, 1942.
Eić M.: Naše prašume. »Narodni šumar« God. V., Sarajevo, 1951.
Horvat I.; Biljnosociološka istraživanja šuma u Hrvatskoj. Glasnik za šumske pokuse, Sv. 6, Zagreb. 1938.
Moor M.: Die Fagion-Gesellschaften im Schweizer Jura. Beitrage zur geobot. Landesaufnahme der Schweiz Heft 31, Bern, 1952.
Bach R.: Die Standorte jurassischer Buchenwaldgesellschaften, mit besonderer Beriicksichtigung der Boden. Berichte der Schweiz. Botan. Gesellsch., Bd., 60., 1950.
Kuoch R.: Walder der Schweizer Alpen im Verbreitungsgebiet der Weisstanne. Mitleilungen der shweiz. Anstalt f. d. forstl. Versuchswesen Bd. XXX, Zurich, 1954, Pp. 133—255.
Fukarek P.; Zajednice klekovine bora (Pinetum mughi Horvat) i neke njene razvojne tendencije na bosansko-hercegovačkim planinama. »Šumarski list« God. 1956, Sv. 11/12.
Fukarek P.; Podaci o raširenju planinskog javora (Acer Heldreichii Boiss.) u Bosni i Hercegovini i susjednim krajevima. Godišnjak Biološkog Instituta, Sarajevo, 1948.
Fukarek P.: Prašuma Peručica u NR BiH. »Zaštita prirode«, Beograd, 1956 godine.
Maly K.: Prilozi flori Bosne i Hercegovine. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 1900—1925.
Blečić V.; Prilog poznavanju flore severne Crne Gore. Glasnik Prirodnjačkog muzeja Srpske zemlje B. Knj. 5—6. Beograd, 1953. Pp. 21—27. Dedijer J. i Grđić V.: Glacijalni tragovi na Zelengori, Tovarnici i Maglicu. Glasnik Srpske Akademije nauka 69. Beograd, 1905. .
Bešić Z.: Geologija severozapadne Crne Gore. Naučno društvo NR C. G. Odjelenje prirod, matem. i tehn. nauka. Cetinje, 1953.
