METOD KULTURE U SUZNOM SOKU

Sažetak

U botaničkom laboratoriju Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Sarajevu vršeno je gajenje jedne više autotrofne vrste u suznom soku druge vrste. Nije mi poznato da je ovakav metod kulture jedne biljke u stranom suznom soku već negde primenjivan. Ovakav metod samo je tehnički analogan metodu vodene kulture, a pruža, kako mi izgleda, šire mogućnosti primene u ispitivanju raznih fizioloških pojava. Kao što je poznato, suzni sok izlučivan u proleće posle povrede biljke sadrži pored anorganskih i znatne količine organskih supstanca. Uzeto uopšte, suzni sok je uglavnom voda, koja u proleće sadrži različite šećere (glikozu, fruktozu, saharozu), organske kiseline (jabučnu, ćilibarsku, vinsku), belančevine i aminokiseline, zatim enzime (amilazu, katalazu, peroksidazu) i tragove mineralnih soli (P0₄, K, Ma, Ca, Mg, Fe, A., S0₂, Cl NO9’, NO₃, SiO₃); sve je to očevidno materijal za izgradnju novih listova. Suzni sok izlučivan u leto sadrži kod većine biljaka samo izvesne mineralne soli i sasvim neznatne tragove šećera, bez ikakvih enzima. Ova razlika u sastavu između proletnjeg i letnjeg soka stoji, sasvim verovatno, u vezi sa proletnjim mobilisanjem rezervnih materija, koje se sa suznim sokom penju do pupoljaka. Kako suzni sok sadrži uvek šećere u raznim koncentracijama, razumljivo je da on pretstavlja podesnu podlogu za razne bakterije, kvasce i druge gljive (Endomyces, Mucor). Tako, između ostalih procesa, u suznom soku previre šećer u alkohol, kojim se opijaju razni insekti kađ u proleće slete na rane drveća. Upravo mikroflora, čije je razvijanje u suznom soku vrlo teško sprečiti bez njegove bitne promene, i čini najveću teškoću u eksperimentalnoj primeni suznog soka. O prisustvu te mikroflore mora se uvek voditi računa pri ogledima kulture viših zelenih biljaka u suznom soku. U našem ogledu stavili smo odvojeno u proletnji suzni sok breze i vinove loze semenke graha da klijaju.