Smolarenje crnog bora primjenom sumporne kiseline kao stimulatora
DOI:
https://doi.org/10.54652/rsf.1961.v9.i6.415Sažetak
Dobivanje sirove borove smole smolarenjem živih borovih stabala još se vrši isključivo ljudskom radnom snagom. Do sada nije uspelo da se ljudska radna snaga zameni ili donekle smanji uvođenjem u proces proizvodnje bilo kakve prikladne mehanizacije, kao što je učinjeno u skoro svim ostalim privrednim delatnostima. Primenom tzv. Stimulatora1) u direktnoj proizvodnji smole postignut je veliki napredak u smanjenju troškova proizvodnje te se danas ovaj proizvodni postupak nalazi u centru pažnje proizvođača smole, i to ne samo u okviru istraživačke službe nego i njegove široke praktične primene.
Što su neki proizvođači smole još rezervisani u pogledu obimnije primene stimulatora u praksi, to je zato što još nije dovoljno objašnjeno pitanje uticaja stimulatora na životne funkcije smolarenih stabala, a donekle i zbog nemogućnosti nabavke potrebne opreme uglavnom prskalica za praktičnu primenu stimulatora.Danas je opštepoznata činjenica da su stimulatori jedina mogućnost koja zasada stoji na raspolaganju da pozitivno utičemo na smanjenje troškova proizvodnje smole. Za proizvođače koji vrše smolarenje na manje smolovitim vrstama borova (beli i crni bor) ovo je ođ naročitog značaja. Ovde spada i smolarsko područje Bosne i Hercegovine, pa i čitava Jugoslavija, izuzimajući Dalmaciju sa otocima, gde raste veoma smoloviti alepski bor.Zbog velikog ekonomskog značaja primene stimulatora u proizvodnji smole bilo bi svrsishodno da se analiza rezultata ovog, kao i svih drugih ogleda izvedenih u našoj Republici, izvrši što opsežnije kako bi se ovaj postupak smolarenja osvetlio što svestranije.
References
Oudin A.; Activation de la production de gemme par vaporisation de Solutions d'acide sulfurique, Rev. Forest. Franc., № 2, Paris 1952.
Terzić D.: Prinos smole crnog i belog bora primenom francuske, nemačke i novoaustrižske metode smolarenja. Edicija Instituta za šum. i drvnu industriju knj. III, sv. I, Sarajevo 1956.
Mazek-FiallaK.; Die wissenschaftlichen Grundlagen der Harzgevvinnung, Zentralblatt fiir die gesamte Forst-u. Holzwirt., Heft 1-3, Wien, Jahrgang 71.
Nikolaev N. F. i Sinelobov M. A.: Himičeskie vozdeistvija pri podsočke, Moskva 1948.
Orlov I. I.: Opyt dliteljnoj podsočki sosny, Gosles, Moskva 1959.
Ivanov L. A.: Biologičeskie osnovy ispoljzovanija hvojnyh S,SSR v terpentinnom proizvodstve, Moskva 1934.
Kutuzov P. K.: Osnovy Tehnologii podsočki Gosles. Mpskva 1947.
Radimir-Pejoski; Savremeni pogledi na stimulirano smolarenje — Sum. list br. 4—5, Zagreb 1953.
David R.: L’influence exercée par l’acide sulfurique sur les tissus vivants du tronc de pin maritime, Bordeaux 1953.
David R.; L’influence de la dessiccation sur la vitalité des semences » activées» de pin maritime, Bordeaux.
David R.: L’activation du gemmage moditie-t-eile la vitalité du Pin Maritime? Bordeaux.
Čurčić M.; Upotreba stimulatora pri smolarenju crnog bora na podrucju Semegnjevske Gore, »Sumarstvo«, br. III—IV, Beograd 1958.
Suhovž G. V.: Podsocka v SAD, Gidr. i lesohim. prom. br. 3, Moskva 1056. 14.Pejoski B.: Komparativni smolarski ogledi na crniot i beliot bor vo Mavrovskite sumi (1953—-1954. godina), God. zbor. na zemjodelsko Sumarskiot Fakultet, Skopje 1957.
Dudić M.: Uticaj smese magnezijum-hlorida, odnosno kaiciumhlorida .sa hlorovodonicnom kiselinom na luéenje balsama emog bora. Gl. Hem. drustva, knj. 13, sv. 3-4, Beograd 1948.
Mestrovic R.: Smolarenje na krsu, Sum. list br. 2-3, Zagreb 1954.
Terzic D.: Rezultati jednogodisnjeg eksperimentalnog smolarenje na smrei, Godisnjak Instituta za nauena .sumarska istrazivanja, Sarajevo 1951.
Ciric M.: Pedoloska analiza zemljista smol. ogledne povrsine u bazenu reke Krivaje (odelenje 67) (rukopis).
