Istraživanje učešća sortimenata bukve u čistim i mješovitim bukovim sastojinama u Bosni
Abstract
Glavnu osnovu za zasnivanje šumarske politike i planiranje razvoja šumarstva i drvne industrije čini što obuhvatnije poznavanje stvarnog stanja šumskog fonda, znači poznavanje drvne zalihe ne samo u pogledu kvantiteta nego i u pogledu kvaliteta, tj. zdravstvenog stanja stabala i njihove tehničke upotrebljivosti. Na osnovu poznavanja ovakve kompleksne struktue drvne zalihe moguće je vršiti realnije planiranje i analizu gazdovanja kontrolu uspjeha uzgojnih i ostalih radova.
S obzirom na navedeno smatramo neophodno potrebnim da uredjajni elaborati osim ukupne količine drvne zalihe razvrstane po debljinskim stepenlma i klasama, sadrže i količine sortimenata koji bi se dobili racionalnim iskorišćenjem tih drvnih masa.
Prva sistematska prikupljanja i obrada podataka, u cilju prikaza šumskog fonda i u pogledu kvaliteta stabala i količina sortimenata, započeta su u našoj Republici 1964. godine u okviru provodjenja inventure šuma na velikim površinama.
Za brzo i ekonomično odredjivanje količine sortimenata pojedinih stabala ili sastojina služe odgovarajuće tablice sortimenata.
U nas je medjutim u tom pogledu vrlo malo učinjeno, tako da se nedostatak sortimentnih tablica uveliko osjeća. Do sada su izradjene samo tablice sortimenata za jelu i smrču (9) koje ne iskazuju trupce po klasama nego samo u ukupnom iznosu, a koje su trebale samo privremeno, kako to i sami autori navode, da posluže potrebama prakse.
Zbog takve situacije, smatramo da je neophodno potrebno pristupiti izradi odgovarajućih tablica sortimenata i to prvenstveno za naše privredno najznačajnije vrste drveća: bukvu, jelu i smrču.
References
Bojanin S.: Učešće sortimenata i količina gubitaka kod sječe i izrade jelovih stabala u fitocenozi jele s rebračom (Abieto-Blechnetum), Šumarski list 1960. Zagreb.
Flury Ph.: Untersuchungen über die Sortimentsverhältnisse der Fichte, Weisstanne und Buche. Mitteil. d. Schweiz. Centralanstalt f.d. forst Versuchswesen, Bd. XI., Zürich 1916.
Haller K.E.: Untersuchungen über die zahlenmässige Erfassung des Wertes stehender Waldbäume, am Beispiel der Rotbuche, Mitteilungen d, Bundesvorschungsanstalt für Forst-u. Holzwirschaft, Reinbeck bei Hamburg, Hamburg 1959.
Matić V., Pintarić K., Drinić P.: Osnovne smjernice gadzovanja šumama u Bosni i Hercegovini za period 1971-2005. godine. Institut za šumarstvo, Sarajevo 1969.
Plavšić M., Golubović M.: Istraživanje postotnog odnosa sortimenata eksploatacije šuma kod jele (Abies alba, Mill.). Šumarski list, Zagreb. 1963.
Plavšić M., Golubović M.: Istraživanje postotnog odnosa sortimenata eksploatacije šuma u čistim i mješovitim bukovim sastojinama Gorskog Kotara. Šumarski list, Zagreb, 1967.
Prodan M.: Holzmesslehre, J.D. Sauerländer's Veriag, Frankfurt am Main, 1965.
Tretjakov N.V., Gorski P.V., Samoilovič G.G.: Spravočnik taksatora. Izdateljstvo Lesnaja promišlenost, Moskva 1965.
Vukmirović V., Stojadinović DJ.: Privredne sortimentne tablice dubećih stabala jele i smrče. Radovi Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Sarajevu, Sarajevo 1956,
Institut za šumarstvo Sarajevo: Izvještaj o inventuri šuma u Bosni i Hercegovini
(1964-1968). Rukopis.
