Regresioni model za procjenu zapremine krupnog drveta jednodobnih nenjegovanih šumskih zasada bijelog bora na karbonatnim supstratima u BiH
DOI:
https://doi.org/10.54652/rsf.2019.v49.i1.23Ključne riječi:
even-aged forest plantations of Scots pine, volume of large wood of the stand, yield, multiple regression analysis, net correlationSažetak
UDK: 630*52:519.233.5]:582.475(497.6)
U radu je predstavljen regresioni model za procjenu veličine zapremine krupnog drveta jednodobnih nenjegovanih šumskih zasada bijelog bora na karbonatnim supstratima u Bosni za koji je ocijenjeno da je najbolji od više prethodno testiranih. U ovom modelu su kao nezavisne varijable korišteni starost sastojine, bonitetni razred staništa i stepen zastrtosti zemljišta sastojine krošnjama stabala. Model je ocijenjen kao kvalitetan jer se njime opisuje 81% varijabiliteta veličine zapremine krupnog drveta jednodobnih nenjegovanih šumskih zasada bijelog bora na karbonatnim supstratima u Bosni. U radu su provedene i analize neto korelacione veze između veličine zapremine krupnog drveta predmetnih zasada i odabranih nezavisnih varijabli. Utvrđeno je da se veličina zapremine krupnog drveta analiziranih zasada sa starošću povećava prvo progresivno, a zatim degresivno, sa poboljšanjem uslova staništa povećava se linearno, dok se sa povećanjem stepena zastrtosti povećava progresivno. Zaključeno je da se po utvrđenom regresionom modelu veličine zapremine krupnog drveta jednodobnih nenjegovanih šumskih zasada bijelog bora u Bosni mogu procjenjivati za starosti do 60 godina, a da su za prevazilaženje ovog ograničenja potrebna nova istraživanja na uzorcima koji obuhvataju i starije sastojine kojim bi se provjerila i valjanost utvrđenog modela. Osim toga, na osnovu poređenja rezultata utvrđenih u ovom radu sa odgovarajućim podacima drugih autora jednodobni nenjegovani šumski zasadi bijelog bora u Bosni su ocijenjeni kao visoko produktivni, da je njihovo postojanje i uzgajanje opravdano i da im u budućnosti treba posvetiti mnogo više pažnje.
References
BALIĆ, B. (2003): Model rasta i prirasta jednodobnih nenjegovanih šumskih zasada bijelog bora (Pinus sylvestris L.) na karbonatnim supstratima u Bosni. Magistarski rad. mnsc. Šumarski fakultet Univerziteta u Sarajevu. str. 1-102.
BALIĆ, B. (2003): Bonitiranje jednodobnih zasada bijelog bora (Pinus sylvestris L.) na karbonatnim supstratima u Bosni. I Simpozij poljoprivrede, veterinarstva i šumarstva. Neum. Zbornik radova Šumarskog fakulteta u Sarajevu. str. 67-79.
BEZAK, K. (1992): Tablice drvnih masa cera, crnog bora i običnog bora. Radovi šumarskog instituta Jastrebarsko. Zagreb.
CALDERON, O.A.A. (1989): Aufstellung von Ertragstafeln auf der Basis einmaliger Waldaufnahmen am Beispiel von Pinus pseudostrobus Lindl. im nordosten Mexikos. Dissertation. Göttingen.
EKINOVİĆ, S. (1997): Metode statističke analize u Microsoft Excel-u. Mašinski fakultet u Zenici. Zenica.
GEHRHARDT, E. (1921): Hilfstafeln für die Forsteinrichtung. Bayerische Staatsministerium für Ernährung, Landwirtschaft und Forsten str.98-102
IZETBEGOVIĆ S. (1986): Dugoročni program razvoja šumarstva u BiH za period od 1986 – 2000 godine. Republički Komitet za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Sarajevo.
KOPRIVICA, M. (1997): Šumarska biometrika. Institut za šumarstvo. Beograd., knjiga I.
KRAMER, H., AKÇA, A. (1995): Leitfaden zur Waldmesslehre. J.D.Sauerländer΄s Verlag, Franfurt am Main.
LEMBCKE, G., KNAPP, E., DITTMAR, O. (2000): Ertragstafel für die Kiefer (Pinus sylvestris L.) in nordostdeutschen Tiefland, Ministerium für Landwirtschaft, Umweltschutz und Raumordnung, Landesforstanstalt Eberswalde.
MATIĆ, V. (1980): Prirast i prinos šuma. Univerzitet u Sarajevu. 352 S.
PAVLIČ, J. (1999): Metodika premjera i registrovanja podataka u jednodobnim šumskim zasadima smrče (Picea abies Karst.), bijelog bora (Pinus sylvestris L) i crnog bora (Pinus nigra Arn.) u Bosni i Hercegovini. Radovi Šumarskog fakulteta u Sarajevu, br.1., knjiga XXIX, str.31-60, Sarajevo.
STOJANOVIĆ, O. (1966): Taksacione osnove za gazdovanje šumama bijelog bora u Bosni. Radovi Šumarskog fakulteta i Instituta za šumarstvo u Sarajevu, knj.10, sv.8.
WIEDEMANN, E. (1948): Ertragstafeln wichtiger Baumarten u: (Schober, R. (1975), Frankfurt am Main, str.98-105.
VUKMIROVIĆ, V., STOJANOVIĆ, O. (1966): Zapremina i zapreminski prirast šikara bukve, hrasta, graba i jasena u Bosni. Radovi Šumarskog fakulteta i Instituta za šumarstvo Sarajevo, XIV, 11 (4), Sarajevo.
